Prirodni Lijekovi

Od davnina je poznata kao eliksir dugovečnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je “Kraljicom lekovitih biljaka”. Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva “Aloeh”, Sirijskog “Alwai” ili hebrejskog “Halal”, čije je značenje “izuzetno gorka materija”, što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znači “prava Aloa”. Žuti “lekoviti” sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće Aloe Vera (Barbadensis Miler). Sečenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije.. Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsecaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća.
Naučnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i među njima:
VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu.
MINERALE: (više od 20); Gel sadrži magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozđe.
MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremećaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje.
AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belančevina) – Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel aloe Vere obezbeđuje 20 od ovih aminokiselina. Ono što je još važnije je da ovaj gel obezbeđuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguće proizvesti u organizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.
ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belančevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze)
ANTRAKININE: Najvažniji među njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju moćne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U čistom obliku, oni su i moćni laksativi.
LIGNINE: Ova drvenasta supstanca omogucava Aloi Veri da prodire duboko u kozu.,
SAPONINE: Ovo su penušave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao što je kandida.
STEROLE: Tri glavna među njima deluju kao moćni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi.

Aloe Vera je : Imunostimulans (jača opštu otpornost, prevencija bolesti – rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice – Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgetično (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu), Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabetično (smanjuje nivo šećera).