Prirodni Lijekovi

Poslednjih nekoliko godina artičoka je ponovno izborila svoje mesto u evropskim kuhinjama, a nauka pokazuje sve veće zanimanje za lišće tog kvalitetnog i ukusnog povrća, izvora zdravlja.
Ova biljna vrsta s lepim ljubičastim cvetovima, poreklom s Mediterana, većini je ljudi poznata kao moćno povrće, s vrlo ukusnim mekanim i sočnim delovima cvetne glavice. Zbog gorkih sastojaka koje podstiču izlučivanje žuči, još je od davnina bila korištena kao pomoć pri probavi masnoćama bogatih namirnica. Artičoku su uzgajali još stari Egipćani, koji su poznavali i cenili odlične učinke njenih gorkih sastojaka. Pretpostavka je da se prema zapadnoj Evropi proširila preko Grka i Rimljana, koji su je smatrali ekskluzivnom delikatesom, namenjenom samo bogatima i privilegovanim. A od tridesetih godina 20. veka poznat je učinak ekstrakta lišća artičoke na snižavanje nivoa lipida u krvi. Od artičoke možemo koristiti sve.
Počeli su je uzgajati stari Egipćani. Posredstvom Arapa prvo je stigla u Španiju,pa Italiju (u 15. veku), a zatim Francusku i Englesku u 16. veku.
Najmanje aktivan je, nažalost, onaj deo biljke koji se jede. Ostatak je neverovatno gorak, naročito pogodan za podsticanje izlučivanja žuči i mokraće. Artičoka se preporučuje u svim slučajevima slabosti jetre ili bubrega, napada žuči ili bubrega, žutice, gihta, gojaznosti, koprivnjače, reume, astme i ekcema. Povoljno utiče na krvotok, jer sprečava nastajanje onih smetnji što ih prouzrokuje holesterol: otvrdnjavanje krvnih sudova, anginu pektoris, infarkt, moždanu kap…
Biljka nalik na stričak naraste i do dva metra. Cvat joj je ljubičast. Listove sakupljamo u vreme cvata, korene iskopavamo u jesen. Sušimo ih u hladu na 40°C. Upotrebljavamo je poput pelina za različite likere. Već su stari Egipćani, Grci i Rimljani artičoku izuzetno cenili kao povrće i kao lekovitu biljku. Artičoku možemo uživati kao povrće, možemo je samleti i piti kao sok, a možemo piti i sok od kuvane artičoke.
Lekovita svojstva
Reguliše delovanje jetre, čisti je i jača. Pospešuje apetit i probavu. U crevima ublažava nadimanje. Odstranjuje masnoće i holesterol iz krvi, sprečava anginu pektoris, astmu, urtikariju (koprivnjaču), moždanu kap, reumu. Snižava šećer u krvi i tako pomaže dijabetičarima da se dobro osećaju. Reguliše izlučivanje žuči. Pospešuje ozdravljenje kod žutice. Otvara žučne kanale. Ublažava napade žučnih kamenaca. Kod bubrežnih bolesnika artičoka pomaže izlučivanju uree iz krvi, a belančevina iz mokraće. Uspešno pomaže kod upale bubrežnih čašica i bubrežne skleroze. Kod zastoja mokraće tera na mokrenje i pomaže kad bolesnik teško urinira.
Najviše aktivnih lekovitih tvari sadržavaju listovi, dok koren i zrele cvetne glavice sadrže druge korisne sastojke.